1. Skip to Menu
  2. Skip to Content
  3. Skip to Footer

Hidropotencijal

Hidroenergija, hidraulička energija ili energija vode je snaga dobijena iz sile ili energije tekuće vodene mase, koja se može upotrebiti u korisne svrhe. Pre nego što je komercijalna električna energija postala široko dostupna, energija vode se koristila za navodnjavanje i pogon raznih mašina, poput vodenica, u tekstilnoj industriji, u pilanama, korišćena je za lučke dizalice ili liftove i ostale elevatore.

Druga metoda je korišćenje kompresora, koji je komprimovao vazduh pomoću mlaza vode, a čija se energija zatim mogla koristiti za pogon mašina udaljenih od vode.

VODENICE I MLINOVI

Energija vode se koristi već stotinama godina. U Indiji su se gradile vodenice i vodeni mlinovi, u Rimskom carstvu energija vode se koristila za pogon mlinova koji su proizvodili brašno; koristila se i za piljenje drva i oblikovanje kamena. Snaga vodenog talasa ispuštenog iz spremnika, koristila se za izdvajanje metalne rude u starom rudarskom procesu. Taj se proces široko koristio u Britaniji, u srednjem veku, kao i kasnije. Koristio se za dobijanje olova i kalaja, a kasnije se iz njega razvilo hidraulično rudarenje koje je bilo u upotrebi tokom kalifornijske potere za zlatom.

U Kini i u ostatku Dalekog istoka zahvaljujući energiji vode koristile su se crpke zasnovane na principu točkova sa spremnicima za podizanje vode u kanale za navodnjavanje.

HIDRAULIČNE CEVI

Postojali su i sistemi hidrauličnih mreža. Sastojali su se od cevi u kojima se nalazila tečnost pod pritiskom, koja je prenosila energiju od izvora, na primer crpke, do krajnjih korisnika. Ovakve mreže bile su veoma rasprostranjene u viktorijanskim gradovima Velike Britanije.

U hidrologiji, energija vode manifestuje se kroz delovanje sile na korito i obale reka usled kretanja vode. Ta pojava posebno je izražena u slučaju visokog vodostaja ili poplave. Snaga vode deluje na korito i obale reka, odnoseći s njih talog i ostale materijale, što uzrokuje eroziju i ostale promene u rečnom toku.

SAVREMENA UPOTREBA

Trenutno je u upotrebi ili razvoju više oblika korišćenja energije vode. Neki oblici su isključivo mehanički, mada je većina okrenuta pretvaranju energije vode u električnu energiju. Među širim područjima su:

  1. vodenice, koje se koriste već vekovima za pogon mlinova i ostalih mašina;
  2. električna energija dobijena iz vode; što se uobičajeno odnosi na vodene brane ili postave uz reke (npr. vodenice čiji se pogon temelji na hidraulici);
  3. energija vodenih tokova, koja se dobija iz energije gibanja (kinetičke energije) reka, potoka i okeana;
  4. vrtložna energija, koja se dobija iz vrtloga;
  5. energija plime i oseke;
  6. energija dobijena iz protoka čiji je uzrok plima;
  7. energija talasa;
  8. osmotska energija, odnosno energija gradijenta saliniteta, pomoću koje se energija dobija iz razlike u koncentraciji soli između morske i rečne vode;
  9. energija morskih struja;
  10. energija dobijena iz razlike temperature okeana na različitim dubinama.

Energija vodenih tokova (hidroenergija) je danas izvor 715 000 MW, odnosno 19% električne energije proizvedene u svetu. Velike brane se još uvek projektuju, a trenutno najveća hidroelektrana na svetu, Hidroelektrana Tri klanca, izgrađena je u Kini, na najdužoj svetskoj reci, Jangce. Osim u nekoliko zemalja koje imaju energije vode dovoljno za pokrivanje većine potreba za električnom energijom, hidroelektrane se koriste, jer pokrivaju potrebe za električnom energijom zahvaljujući mogućnosti brzog puštanja u pogon. Takođe, hidropotencijal se može koristiti kao veliki spremnik jeftine energije ukoliko se pri suvišnoj proizvodnji hidrogenerator koristi kao pumpa (reverzibilne hidroelektrane).

Hidroenergija u osnovi ne proizvodi ugljen-dioksid, za razliku od upotrebe fosilnih goriva, pa zbog toga značajno ne deluje na globalno zagrevanje. Energija dobijena iz hidroelektrana može biti znatno jeftinija od energije dobijene iz fosilnih goriva ili nuklearne energije, a područja bogata hidropotencijalom privlačna su za razvoj indrustrije.

MALE HIDROELEKTRANE

Male hidroelektrane sve češće se koriste kao alternativni izvor energije, posebno u udaljenim područjima gde ostali izvori energije nisu dostupni. Male hidroelektrane mogu se instalirati na malim rekama ili potocima uz mali ili zanemariv uticaj na pojave poput migracije riba. Većina malih hidroelektrana ne koristi branu ni veće preusmeravanje toka reke, nego je zasnovana na vodenicama.

Prilikom postavljanja male hidroelektrane, potrebno je uzeti u obzir neke okolnosti, na primer, količinu vode koja je stalno dostupna, s obzirom na to da nedovoljno kiše može ugroziti rad elektrane. Zatim pad, odnosno visinsku razliku zahvata i ispusta vode. Uz veći pad može se dobiti veća električna snaga. Takođe, postoji potreba za usklađivanjem sa propisima i zakonima o zaštiti voda.


Izvor: Vikipedija – slobodna enciklopedija

 

Studije