1. Skip to Menu
  2. Skip to Content
  3. Skip to Footer

Biogas

Biogas je vrsta gasovitog biogoriva koje se dobija anaerobnom razgradnjom ili fermentacijom biorazgradivih materija nastalih u poljoprivredi, šumarstvu i domaćinstvu, kao i gas nastao u postrojenjima za tretman sporednih proizvoda životinjskog porekla (delovi tela i trupa životinja, proizvodi i hrana životinjskog porekla koji nisu namenjeni za ishranu ljudi). Smatra se da bi u budućnosti mogao biti važan izvor energije, čime bi se postigao visok nivo energetske efikasnosti, štedelo bi se fosilno gorivo, a delovalo bi se pozitivno na zaštitu životne sredine.

U biogas su se donedavno ubrajali (a neki još uvek ubrajaju) i : barski gas, gas iz anaerobnih postrojenja za preradu otpadnih voda, septičkih jama i slično, gas sa deponija čvrstog otpada, međutim po nekim novim podelama ove vrste gasova koji potiču od otpada ne svrstavaju se u biogas.
Biogas je mešavina gasova, čiju zapreminu čini 50-75% metana, 25-45% ugljen-dioksida sa primesama drugih gasova (kiseonik, azot, amonijak, vodonik, vodonik-sulfid) u znatno manjem udelu.

Biogas se koristi za proizvodnju toplotne energije, električne energije, toplotne i električne energije (kogeneracija, što je najčešći slučaj), a može da se koristi istovremeno za proizvodnju toplote, električne energije i hlađenje (trigeneracija).

Malim delom koristi se i kao gorivo za pokretanje automobila (uglavnom gradskih autobusa), ali s obzirom da ipak traži prethodnu pripremu, teško se kao takav može nazvati automobilskim gorivom. Takođe, prečišćavanjem i odvajanjem CO2, može da se utiskuje u mrežu prirodnog gasa i služi kao njegova zamena.

Danas postoje različite tehnologije proizvodnje biogasa, odnosno različita postrojenja i oprema za proizvodnju biogasa. Najčešće se koristi proizvodnja biogasa u fermentorima postupkom anaerobne fermentacije pri čemu u sastav biogas postrojenja ulazi oprema kojom se omogućava skladištenje, priprema i manipulacija supstratom, proizvodnja i skladištenje biogasa, kao i skladištenje i prerada ostataka fermentacije. Omogućena je potpuna automatizacija pogona. Što se tiče supstrata, odnosno sirovine iz koje postupkom razgradnje nastaje biogas, najpovoljniji je stajnjak jer se najčešće koristi sa sopstvene farme i besplatan je. Razlikuje se tečni i čvrsti stajnjak. Tečni se sastoji od ekskremenata životinja a sadržaj suve mase je do 10%. Ukoliko se koristi prostirka, dobija se čvrsti stajnjak koji ima sadržaj suve materije i do 40%. Nedostatak korišćenja stajnjaka, zbog visokog sadržaja vode je nizak energetski potencijal. Zbog toga savremena biogas postrojenja koriste mešavinu stajnjaka i drugih supstrata, na primer silažu kukuruza. Od ostalih supstrata treba spomenuti: raž, silažu trave, ostatke od proizvodnje piva, šećernu repu itd. Najveći potencijal za proizvodnju biogasa ima silaža kukuruza.

Jedan od novijih  načina za proizvodnju biogasa je i proces pirolize, tj. ''krekovanja'' kao njene podvrste. Kod ovih postupaka suština je da se na visokim temperaturama pod posebnim uslovima iz čvrste biomase dobija biogas i više nusprodukata različitog agregatnog stanja.

Što se tiče korišćenja biogasa, postoje brojne tehnologije ali je najbolje da se koristi u kogeneraciji, odnosno istovremenoj proizvodnji toplotne i električne energije, pošto su uvedene podsticajne cene za isporučenu električnu energiju iz kogenerativnih postojenja. Kogenerativno postrojenje sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem se primenjuje dugi niz godina i prednost u odnosu na druge tehnologije je visok električni stepen korisnosti, što je veoma bitno, jer se većina prihoda biogas postrojenja ostvaruje prodajom električne energije.

Trenutno se proizvodnja samo toplotne enrgije iz biogasa ne isplati pošto u tom slučaju biogas postrojenje košta isto kao i ono za kogeneraciju a ostvaruju se znatno niži prihodi zbog nepostojanja podsticaja za proizvodnju toplotne energije. Korišćenje biogasa kao goriva za transport i utiskivanje u mrežu prirodnog gasa je skupo zbog potrebe za postrojenjem za prečišćavanje biogasa i moglo bi da se isplati samo uz dodatne podsticaje.

Poseban značaj proizvodnje i korišćenja biogasa je:

  • sprečavanje emisija metana, gasa koji utiče na povećanje efekta staklene bašte (intenzitet je 23 puta veći od ugljen-dioksida).
  • od biogasa se najčešće proizvodi električna energija, a može se ostvariti i prihod prodajom električne energije, a preuzimanjem električne energije iz mreže po znatno nižim cenama
  • smanjenje rasprostiranja neprijatnih mirisa, sprečavanje zagađenja zemljišta i podzemnih voda (za proizvodnju biogasa se koristi stajnjak sa stočarskih farmi)
  • ostvaruju se i pozitivni socio-ekonomski efekti, podstiče ruralni razvoj, bolje koriste ljudski i materijalni resursi na lokalnom nivou.
  • korišćenje prečišćenog biogasa, odnosno biometana, kao goriva u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem
 

Studije